ПЕТ ВЕКОВА ГОРАЖДАНСКЕ ШТАМПАРИЈЕ: Ћирилица увек на удару

Међу староседеоцима ћириличко писмо било је једино у употреби, а Срби су на својој земљи били носиоци писмености и културе

 

 

АКО лаже коза, не лаже рог: историја је забележила да је у години Кортезовог искрцавања на обалу Мексика и Магелановог поласка на пут око света, створена прва штампарија на простору данашње Босне и Херцеговине, међу староседеоцима ћириличко писмо било је једино у употреби, а Срби су на својој земљи били носиоци писмености и културе. У порти Цркве Светог Георгија у Доњој Сопотници, код Новог Горажда, уприличено је академско вече „500 година Горажданске штампарије“, а значај великог јубилеја поцртава и одлика туробног времена у коме је дочекан – насилно оспоравање српског идентитета међу новопеченим, овдашњим нацијама.

Обележавање пет векова српске људске и духовне истрајности окупило је у порти чувеног здања народ Подриња црквене великодостојнике и бројне угледне личности.

– Потурају нам идеју, да ћемо лакше живети ако поништимо сопствену традицију. Пошто то није могуће, овде потврђујемо да су у нашем писму наша највећа дела. Писменост је код Срба старија од првих штампарија. Да се други не наљуте, али једини валидни подаци нам говоре, од Ћирила и Методија преко потоњих времена, ко је носилац писмености и културе на овом простору. У Дубровачкој републици писано је ћирилицом. То је било једно и једино писмо, а она је увек прва на удару, у временима погрома и смртоносних последица љубави једног народа према својој слободи – нагласио је Емир Кустурица.

Угледни гости на скупу Фото Н. Јанковић

 

Цркве и гробља, додао је славни режисер, јесу потврде о трајању:

– Ово гробље, старије од београдског и сарајевског, потврда је цивилизованости народа. Овде сазнајемо да је српски народ на писменост упућен заветно. То чудо којим други почињу да располажу тек касније, са нама се вековима поиграва. Под отоманском окупацијом, Срби су имали дилему, да ли је потребно олово чувати за метке који ће завршити у телима Турака или за штампу. То важи за ову, прву на простору БиХ, као и за прву нашу и балканску штампарију, на ободу Цетиња. Данас знамо, Срби су више и боље тукли словима него пустом муницијом. Да заплет буде већи, када су пуцати морали, из тела је вађено олово, да би се у слова вратило. Зато је наша историја опстанка најблиставија у Европи, а сабрана је под окриљем Цркве и ћириличког писма – нагласио је Кустурица.

Писац Владимир Кецмановић истиче да су пре 500 година људи више држали до писане речи и до себе него данас.

– Значај јубилеја поцртава вишедеценијска политичка ситуација. У БиХ се оспорава идентитет српског народа, најстаријег на овим просторима. Нема разлога да се не каже, колико год да је политички некоректно: безмало сво данашње становништво БиХ, потомци су људи некада окупљених око ове штампарије, а били су Срби – додао је Кецмановић. – Наследници херцега Стефана Вукчића Косаче, оснивача Војводства Светог Саве, касније названог Херцеговина, створили су прву штампарију на овим просторима. Чували су немањићку државу. Нама припада нада, да ћемо дочекати време новог процвата, приближно равног немањићком.

Писац Милан Ружић каже да нам млађи од нас оспоравају идентитет, али се књижевност показала као један од путева избављења.

 

Кецмановић и Кустурица

– Поносни смо баштиници традиције, започете пре пет векова на овом месту. Има већих места и градова, али се ниједно не може похвалити да је штампарство на простору данашње БиХ код њих утемељено – рекла је Мила Петковић, начелник Општине Ново Горажде.

Организатори великог јубилеја били су Народна библиотека „Божидар Горажданин“, Општина Ново Горажде и овдашње свештенство Српске православне цркве.

 

Црква Светог Георгија у Доњој Сопотници

 

ГОРАЖДЕ И ЦЕТИЊЕ

Горажданска штампарија основана 1519. године у задужбини херцега Стефана Вукчића Косаче, прва је на простору данашње БиХ. Најстарија је на Балкану и уопште код Јужних Словена, после Цетињске штампарије Црнојевића. Браћа Теодор и Ђурађ Љубавић слова за потребе штампе израдили су у Венецији, одакле су их донели у Горажде. Штампарија је 1523. пренета у Трговиште, у данашњој Румунији, због страха од турске одмазде. У српским земљама под Османлијама, радило је укупно осам штампарија.

 


 

Извор: Новости.рс

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.